Edukacija Za Fizioterapeute

Metoda primene suve igle (dry needling)

DRY NEEDLING ILI KAKO POSTUPATI DA VAŠI KLIJENTI ZABORAVE NA BOLOVE!
ČINIMO ČUDA POMOĆU METODE PRIMENE SUVE IGLE

U uobičajenoj praksi maseri često rade sa trigernim tačkama (delovima tela, kod kojih je prisutan povišen mišićni tonus) pomoću ishemijske kompresije, zagrevaju ih, istežu, vrše na njih pritisak pomoću različitih rolera (rebrastih valjaka).

Najjednostavniji, najefikasniji, kao i najlakše izvodljiv način “pogađanja trigernih tačaka” je refleksoterapija pomoću igala. Pod ovim se u prvom redu podrazumeva metoda „dry needling“-a (primene suve igle)

Ako se igla ubada direktno u bolnu trigernu tačku, tada se mišićno vlakno podvrgava preteranom nadražaju (ekscitaciji), posle čega dolazi do njegovog opuštanja/relaksacije

Na taj način, poboljšavanjem cirkulacije krvi u zoni spazma, doprinosimo bržem izlasku nosioca zapaljenjskih procesa iz zone ubadanja

Bol nestaje u roku od nekoliko minuta!

Pomenuta metoda se aktivno proučava i koristi, i zbog toga definitivno zaslužuje da se na nju obrati pažnja, kao i da se pristupi njenom korišćenju u praksi
Pozivamo učesnike seminara da se posvete
„Metodi primene „suve igle“

7 i 8.10.’23
10:00 – 18:00 h

Jedna od metoda lečenja miofascijalnog bolnog sindroma bez upotrebe medikamenata je metoda suve igle (Dry needling). Cilj terapije je delovanje na miofascijalne trigerne tačke (u daljem tekstu – „MFTT“).

Metoda se zasniva na mnogobrojnim savremenim istraživanjima u oblasti neuroanatomije, nervnog i mišićno-skeletnog sistema, miofascijalnog sindroma i fenomena trigernih tačaka.
Metoda suvih igala je invazivni način dubokog delovanja na miofascijalne trigerne tačke (MFTT), pri kojem se tanka akupunkturna igla zabada u mišiće ili površinski locirana tkiva, stimulišući receptore, MFTT, same mišiće i tetive, radi poboljšanja mikrocirkulacije, otklanjanja sindroma bolova i spazama. Ova metoda je tako nazvana jer se u procesu ne koriste lekovi i preparati, deluje se isključivo mehanički, upravo zbog korišćenja pomenutih igala.

Istorijski razvoj metode

Tehniku je razradio Piter Boldri (Peter Baldry). On je preporučivao uvođenje suve igle na oko 5-10 mm nad površinom МFТТ, trajanje delovanja — 30 sekundi. Palpacija MFTT koja sledi omogućava definisanje stanja, tj. da li je došlo do smanjivanja nivoa bola, odnosno da li je stimulacija putem ubadanja igle bila dovoljna za popuštanje bola.

Po prvi put je pomenuta metoda bila primenjena i opisana prilikom ispitivanja miofascijalnih trigernih tačaka, koja su obavili Dejvid Simons (David Simmons) i Dženet Trevel (Janette Travell), zahvaljujući kojima je ova metoda i dobila današnji naziv.

Ako se igla neposredno i direktno ubada u bolnu trigernu tačku, tada dolazi do prekomerne ekscitacije mišićnog vlakna nakon čega dolazi do njegovog opuštanja (relaksacije). Dakle, poboljšavanjem cirkulacije krvi u zoni spazma, mi doprinosimo bržem odstranjivanju nosioca zapaljenjskih procesa iz zone punkcije, a koji upravo izazivaju bolne simptome kod pacijenta.

Stoga je indikator pravilno uvedene igle najčešće početni odgovor prenapregnutih mišićnih vlakana u vidu grča. Efikasnost procedure u velikoj meri zavisi od sposobnosti specijaliste da precizno locira MFTT, kao i njegovog savršenog poznavanja anatomije.

Sistematski pregled 23 studije koje su ispitivale efikasnost metode suve igle pri lečenju sindroma miofascijalnog sindroma bola pokazao je da je direktno delovanje suvim iglama (pri kome se delovalo direktno na MFTT) jednako korisno kao i korišćenje „mokrih igala“ (odn. metode propraćene primenom medikamentnih sredstava)

Indikacije za primenu i kombinacije sa drugim terapijama/postupcima

Indikacije za primenu:
prisustvo МFТТ u mišiću, što se procenjuje putem palpacije;
ubadanje suve igle reprodukuje obrazac bola kod pacijenta;
izražena reakcija pacijenta (skakanje, vrištanje, itd.) tokom palpacije МFТТ.

Veoma je efikasna kombinacija metode suve igle sa drugim metodama manuelnog delovanja na organizam: takvih kao što su masaža, manuelna terapija, kineziotejping i druge.

Ova metoda se ne može koristiti u svim slučajevima. Na primer, ako izvor bola nije u mekom vezivnom tkivu, metoda ubadanja igli je beskorisna. Takođe se ta metoda ne može primenjivati ako je mišić otekao, recimo zbog hipoternije. Pomenuta terapija je indikovana samo kada postoji bolni miofascijalni sindrom (МFТТ).

Kontraindikacije za primenu

Apsolutne kontraindikacije:
kod pacijenata sa tripanofobijom (panični strah od igala);
odsustvo želje za ovkvom terapijom kod pacijenata, kao i straha, ubeđenja;
psihološka nesposobnost za davanje saglasnosti — komunikativne, kognitivne, kao i faktora vezanih za životno doba pacijenata;
stanja, koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć;
ne ubadati suve igle u limfedem, jer to može povećati rizik od infekcije potkožnog masnog tkiva;
ukoliko je uvođenje suvih igala neprikladno iz bilo kog drugog razloga.

Relativne kontraindikacije:

sklonost krvarenju;
poremećaji imunog sistema;
bolesti krvnih sudova;
dijabetes;
trudnoća;
deca;
neuhranjeni pacijenti;
pacijenti sa epilepsijom;
pojedine karakteristike psihološkog statusa;
prisustvo alergijskih reakcija;
uzimanje lekova;
kada su pacijent neodgovarajući iz bilo kog drugog razloga.

Kako i koji specijalista obavlja terapiju/proceduru?

Prilikom primene akupunkturnog postupka po metodi suve igle važno je ne samo precizno pogoditi trigernu tačku iglom, izbegavajući kontakt s neurovaskularnim formacijama ili unutrašnjim organima, već i uzeti u obzir obnavljanje mišićnog tkiva, koje će uslediti. Prilikom uvođenja igle u trigernu tačku, specijalista mora uzeti u obzir da kada napetost u mišićnom vlaknu popusti, mišićna vlakna treba uslovno da budu jednake dužine, kako bi ubuduće radili usklađeno i zajedno, bez rizika od ponovne pojave naprezanja.
Ako je terapeutski postupak pravilno izveden, sindrom bola (odnosno njegov triger/okidač) će nestati. To znači da drugi postupak obično i neće biti potreban. Sav dalji zajednički rad specijaliste i klijenta trebao bi biti usmeren da se odstrane mehanizmi koji su doveli do pojave sindroma bola. Sa strane klijenta će biti potrebno promeniti uobičajene obrasce pokreta, a zadatak specijaliste je da mu pomogne u rehabilitaciji
Seminar „Primena suve igle“ se preporučuje: fizioterapeutima
sportskim lekarima,DIF-ovcima

Plan seminara „Metoda suve igle“

Teoretski deo „Metoda suve igle“:
Klinički i dijagnostički kriterijumi za izbor metode, definicije pojmova, istorijske činjenice.
Indikacije i kontraindikacije predmetne metode.
Oblici suvih igala, mehanizmi i efekti delovanja, praksa bezbedne primene suve igle.
Strategije primene metode
Praktični deo: 1. Tehnika postavljanja:
– usmerenje igle;
– metode ubadanja;
– kriterijumi pravilnog postavljanja;
– postupci posle uvođenja igle.

  1. Metode delovanja:
    – sa „kočenjem“;
    – sa „podsticanjem“.
  2. Odrađivanje vežbi na mišićima:

-romboidnom mišiću
-nadgrebenom (supraspinatusnom) mišiću
-podgrebenom (infraspinatusnom) mišiću
-podlopatičnom (subscapularis) mišiću

  • unutrašnjem rotatoru lopatice (musculus teres major)
    -spoljašnjem rotatoru lopatice (musculus teres minor)
    -širokom mišiću leđa (musculus latissimus dorsi)
    -deltoidnom (prednjem, srednjem, zadnjem) mišiću
    -dvoglavom mišiću nadlakta
    -troglavom mišiću nadlakta
    -ramenom mišiću (musculus coracobrachialis)
    -lakatnom mišiću (musculus anconeus)
    -podizaču lopatice
    -zavojnom (splenius) mišiću glave i vrata
    -velikom grudnom
    -dugom radijalnom opružaču ručnog zgloba
    -brahioradijalnom mišiću
    -ekstenzorom prstiju
    -mišiću podizaču (abduktoru) palca
    -okruglom pronatoru šake
    -najdužem (longissimus) ilijačnokostalnom mišiću
    -četvrtastom slabinskom mišiću
    -srednjem i malom gluteusu
    -velikom gluteusu
    -ilioapsosu
    -kvadricepsu
    -polutetivnom mišiću (semitendinosus)
    -poluopnastom (semimembranosus) mišiću
    -dvoglavom butnom mišiću
    -primicačima butine (velikim, dugačkim i kratkim)
    -trbušastom mišiću lista (m.gastrocnemius)
    -širokom listolikom mišiću (m.soleus)
    -dugačkom (peroneus longus) i kratkom mišiću lista (peroneus brevis)
    -prednjem tibijalnom mišiću (m.tibialis anterior)

Predavač :
Anatolij Jevgenjevič Bojko – doktor sportske medicine i rehabilitacije, diplomirao na Medicinskoj akademiji u Sankt Peterburgu. „I. I. Mečnikov“ (Državna medicinska akademija Sankt Peterburga „ I. I. Mečnikov“); klinički staž na Državnoj medicinskoj akademiji u Sankt Peterburgu.“I.I. Mečnikov“. Predavač predmeta “Medicinska masaža”, miofascijalne tehnike masaže tela, PIR (postizometrijsko opuštanje/relaksacija). Specijalista Maitland koncepta; tejping fascijalnog pokreta (nivo 1; nivo 2); metoda suve igle; IASTM (Instrument assisted soft tissue mobilization – Mobilizacija mekih tkiva pomoću primene lata i instrumenata)